Getting My EZOTERIJA To Work

Getting My EZOTERIJA To Work

Blog Article

eight. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba, oko 8000, korenito je promenio klimu i pejzaž, pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. Povlačenje glečperiod izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. Postepeno, arktičke stepe zamenila je šuma. Lovci su pratili divljač, posebno stada severnih jelena, ali ih je proređivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju, i da počnu da žive od ribolova. Nove kulture, koje su se razvijale tokom sledećih milenijuma, bile su označene terminom mezolit. U zapadnoj Evropi a single su mnogo siromašnije od veličanstvenih tvorevina mlađeg paleolita. Nasuprot ovome, u severozapadnoj Aziji, posebno u Palestini, mezolit predstavlja ključni time period: to je doba pripitomljavanja prvih životinja i početaka zemljoradnje. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena išli na sever Evrope. U naplavinama mulja močvare Štelmor (Stellmoor) pored Hamburga, A. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena, potopljenih, sa kamenjem u grudnoj šupljini ili u stomaku.

indoevropskog zajedništva. Ali važno je utvrditi da su se one particular sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja, u Indiji i u Irskoj. Koliko se o tome može suditi, trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem, koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanskih oblika, ideja i religioznih praksi. Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije, biće prilike da procenimo njihov broj i značaj.

Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih, analogne »društvu muškaraca« (Mânnerbiinde) ; »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan, ali je ovo tumačenje bilo osporavano. Ipak, starost obreda inicijacije je van svake sumnje. Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenih u rubnim oblastima sveta (Australija, Južna i Severna Amerika)37 svedoče o zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu 35 Što ie privuklo pažnju Ukove kritike, nav. delo, str. 140 i dalje. Ovaj autor je, navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja, razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. 191 i dalje). thirty Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije, a posebno u speleologiji. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. »One su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne, pa čak i sekundarne« (Dr. Racovitza). Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu, u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati. 37 Vid. M. Eliade, Naissances mystiques, str. sixty nine i dalje.

sila Zla; svaki vernik je, izabravši Dobru Religiju, bio pozvan da se bori protiv daeva, da »očisti« svet od demona; drugim recima, on je učestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanđela, u univerzalnom ozdravljenju. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije još je pojačavalo veličanje stvaralačke moći obreda.

Dionis, § 122). Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. Tu je reč o nerazumnom, ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine, protiv života u svim njegovim oblicima. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije; ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Šiva, Kali). Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca, kao i nekim boginjama — dakle, u celini uzev, božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije; on, u stvari, prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu.

rđavih razdvajaju pre mosta, ili na samom njegovom početku. U Gathama nije poznato suđenje dušama, o kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). Uostalom, ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta, koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem, samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most, prema dosta rasprostranjenom shvatanju, širi pod nogama pravednika, a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. 112. Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog, Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predan je prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi.63 Ali kada je Jima počeo da izgovara laži, njegov hvarena ga je napustio, pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost.sixty four Zaratustrijanska teologija je u mitologiju o Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit, mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta.

vorom, voda sa izvora Kasotis koju je pila, sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. Po tradiciji, njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja koja su imala natprirodna svojstva. Iskopavanja, međutim, nisu otkrila ni napuklinu u tlu, ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima, silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku.

Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva, otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze, ponekad može značajno da Professionalširi poznavanje neke preistorijske religije; ali to se potvrđuje tek počev od slikane keramike, naročito počev od metalnog doba.

Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. Uostalom, mnoge su pećine bile nastanjene, a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara, kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint, i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati. U Laskou, da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići Iestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6,thirty metara. Svrha ovih slikanih ili urezivanih delà van svake je sumnje. Da bi ih protumačili, većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva, pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora, a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Medvedi, lavovi i druge divlje životinje zasute strelama, ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama, tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«.23 Pretpostavka je prihvatljiva, ali bi se neka od tih delà mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Podjednako je verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«, možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića.

6850, 6770),31 iako se u njemu još nije znalo za keramiku. Ipak, utvrđenja, čvrsta kula, prostrane javne građevine — od kojih je, kako izgleda, bar jedna izgrađena za obredne ceremonije — sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode budućim gradovima-državama Mesopotamije. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Kenyon) iskopali su više građevina neuobičajene strukture koje su nazvali »hramovima« i »porodičnim kapelama«. Među očigledno religioznim dokumentima, dve ženske statuete i još nekoliko drugih figurina koje predstavljaju životinje, ukazuju na kult plodnosti. Neki autori more info pridavali su poseban značaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten; one particular prikazuju bradatog muškarca, ženu i dete. Oči su naznačene školjkama. Garsten je verovao da je u tim ostacima moguće identifikovati najstariju poznatu božansku trijadu koja, možda, obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje će kasnije preovladati na Bliskom istoku. Ovo je tumačenje međutim još sporno.32 Mrtvi su bili sahranjivani pod kućnim podom. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon 33 svedoče o neobičnom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloženi gipsom, a oči oblikovane školjkama, do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. Ovde je sigurno reč o nekom kultu lobanja. 34 Ali reklo bi se takođe kako je uložen znatan trud da se očuva sećanje na živu osobu.

Izraz ezoterija nastao je od grčke riječi ἐσωτερικός (esôterikos), a označava izvanjski set u unutrašnjost ili općenito unutrašnjost.

Neki heroji (Ahil, Tezej, itd.) povezani su s obredima inicijacije mladića, a herojski kult često su upražnjavali efebi. Jedan broj epizoda sage o Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako, na primer, jednako putovanju na onaj svet, Tezej obredno roni u more, i to pravo u podmorsku palatu Nereida, vila koje su pre svega kourotrophoi*; Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija; isto je, najzad, i sa otmicom Arijadne, jedne od brojnih epifanija Afrodite, kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Prema H. Žanmeru (H. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezej adu potekle su od drevnih obreda kojima je, u ranije doba, obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi.forty three I neki delovi legende o Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri, odnosno, i njegova se inicijacija dogodila u šumi, a učitelji su mu bili maskirani, ili su se prikazivali u obliku životinja; i Ahil je Professionalšao kroz vatru i kroz vodu, što su klasična inicijacijska iskušavanja, pa je neko vreme čak živeo među devojkama, i sam odeven kao devojka, u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija. forty four Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište, i Eumolpov grob (Pausanije, I, 38, six; I, 38, 2).

Kad se govori o ezoteričnim doktrinama, o ezoteričnim učenjima i tako dalje, misli se na doktrine i učenja kojima je cilj da čovjeka dovedu do unutarnje duhovne i metafizičke spoznaje.

Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija, mada razvijena u doba zajedništva, odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvažavana shvatanja kao što je, na primer, predstava o bogu neba, tvorcu, vrhovnom vladam i Ocu. Razvlašćenje Dijauspitera u korist Varune, o čemu nalazimo tragove u Rigvedi, kao da odražava ili se nado vezu je na jedan mnogo stariji proces.

Report this page